U martu će doći do pomeranja kazaljki: Stručnjaci tvrde da je za Srbiju najbolje TREĆE VREME

U noći između 28. i 29. marta pomeramo kazaljke jedan sat unapred i prelazimo na letnje računanje vremena, koje će trajati sve do kraja oktobra. Međutim, dok se svet i dalje prepire oko toga da li ovu praksu treba zauvek ukinuti, sve glasnije se pominje jedno potpuno novo rešenje - takozvano "treće vreme". Šta to zapravo znači za nas i kako bi nam promenilo svakodnevicu?

Šta je letnje, a šta zimsko vreme

Osnovna ideja uvođenja letnjeg i zimskog vremena uvek je bila da se bolje iskoristi dnevna svetlost. Zimsko vreme je zapravo pravo, astronomsko vreme. Sa druge strane, leti se sat pomera tako da se jedan jutarnji sat "ukrade" i doda večeri kako bi mrak pao kasnije.

Zanimljivo je da je ovu ideju prvi predložio američki političar Bendžamin Frenklin još 1784. godine, kako bi ljudi ranije ustajali i uštedeli na svećama. Nešto kasnije, 1895. godine, novozelandski naučnik Džordž Vernon Hadson predložio je pomeranje sata unapred jer je smatrao da čoveku više odgovara život danju.

U praksi, letnje vreme je prva uvela Nemačka 1916. godine tokom Prvog svetskog rata radi uštede uglja, dok je u tadašnjoj SFR Jugoslaviji ono uvedeno tek 27. marta 1983. godine.

Zašto svet želi da ukine pomeranje sata

Glavni motiv za napuštanje ove prakse jesu naučna istraživanja o negativnom uticaju pomeranja sata na zdravlje ljudi. Poremećaj bioritma može izazvati nesanicu, stalan umor, depresiju, iscrpljenost, varijacije srčane frekvencije, pa čak i probleme sa varenjem. Našem organizmu je nekada potrebno i do dve nedelje da se u potpunosti prilagodi na novi ritam.

Pored zdravstvenih problema, promena vremena utiče na porast broja saobraćajnih nezgoda, a posebno je opasno što tokom jesenjih meseci deca ujutro kreću u školu po mraku.

Iako je Evropska komisija još 2019. godine podržala predlog za ukidanje sezonskog pomeranja sata, zbog izbijanja pandemije korona virusa u martu 2020. godine konačna odluka je odložena, a ni vlasti u Srbiji još uvek nisu donele zakon o ukidanju. Mi ćemo svakako da sledimo ono što EU odluči.

Šta je "treće vreme" i zašto bi bilo idealno za Srbiju

Ukoliko bi se pomeranje ukinulo, Srbija bi se našla pred teškim izborom. Pošto se nalazimo na krajnjem istočnom obodu srednjoevropske vremenske zone, mrak kod nas pada ranije nego na Zapadu.

Ako bismo izabrali trajno zimsko vreme, prespavali bismo onaj prvi, efikasni deo obdanice i ostalo bi nam malo dnevnog svetla u drugom delu dana. S druge strane, trajno letnje vreme bi nam donelo duže večernje svetlo, ali bi nas neprirodno izmestilo iz naše osnovne srednjoevropske u istočnoevropsku vremensku zonu, čime bismo se odvojili od većeg dela Evrope kojem pripadamo.

Kao najbolje kompromisno rešenje, Branko Simonović iz Astronomskog društva "Ruđer Bošković" predlaže "treće vreme". To bi zapravo značilo povratak na sistem pre 1983. godine: zadržali bismo trajno zimsko računanje vremena i ostali u našoj srednjoevropskoj časovnoj zoni, ali bismo radno vreme pomerili jedan čas unazad.

Na taj način bismo izbegli sve zdravstvene probleme koje donosi pomeranje kazaljki, ostali bismo usklađeni sa Evropom, a obdanicu bismo iskoristili na najpovoljniji način.

Jedina prepreka ovom idealnom rešenju je činjenica da su se u međuvremenu radno vreme i navike stanovništva znatno "zamrsile" u odnosu na period od pre četiri decenije, što bi zahtevalo veliku društvenu reorganizaciju.

Bonus video:

(Espreso/Blic/Preneo D.M.)